Obaveštenje: Ovaj tekst je stariji od 3 meseca, i može sadržati netačne ili nepotpune informacije. Za aktuelne informacije uvek proverite sajt pružaoca usluga ili drugi relevantan izvor.
Kompanija SpaceX na čelu sa poznatim i kontroverznim preduzetnikom Ilonom Riv Maskom 2014. godine pokrenula je projekat Starlink, satelitski internet servis čiji je cilj da obezbedi brzu internet konekciju sa malim kašnjenjem u delovima sveta gde je tradicionalna zemaljska internet infrastruktura ograničenog kapaciteta ili je nepostojeća.
Satelitska konstelacija Startlink sastoji se od hiljada malih satelita koji kruže oko Zemlje u niskoj Zemljinoj orbiti (NZO). Za razliku od tradicionalnih komunikacionih satelita koji rade u geostacionarnoj orbiti koja se nalazi na približno 36 hiljada kilometara iznad površine Zemlje, Starlink sateliti rade na visi od približno 550 kilometara. Ovo smanjuje kašnjenje između slanja i primanja podataka što omogućava brz pristup internetu u ruralnim oblastima.
Najčitaniji tekstovi
Sistem Starlink funkcioniše tako što emituje internet signale sa zemaljskih stanica na Starlink satelite u orbiti. Ovi sateliti zatim prosleđuju signale drugim satelitima u konstalaciji kao i korisničkim primopredajnicima na Zemlji. Ovi uređaji su mali terminali koji se mogu montirati na krov ili drugu lokaciju na otvorenom, a zatim se povezuju na ruter preko kojeg se korisnik može povezati na internet putem LAN kabela ili bežično.
Jedna od karakteristika Starlinka je da koristi naprednu tehnologiju za poboljšanje kvaliteta internet veze. Na primer, sistem koristi laserske veze za povezivanje satelita u konstalaciji, smanjujući potrebu za zemaljskim komunikacionim vezama. Ovaj način komunikacije poboljšava pouzdanost veze posebno u teškim vremenskim uslovima i drugim faktorima koji mogu da ometaju tradicionalnu internet infrastrukturu.
Najčitaniji tekstovi
Svaki korisnik Starlinka ima korisnički terminal, poznat i kao antena koja se instalira na krovu kuće ili mestu gde postoji otvoren pogled ka nebu. Primopredajnik izgleda kao ravna kružna posuda na čijem se vrhu nalazi fazna antenska rešetka koja služi za komunikaciju sa satelitima.
Starlink pored što upravlja satelitima upravlja i mrežom zemaljskih stanica koje komuniciraju sa satelitima. Zemaljske stanice su povezane na internet preko optičkih kablova koji omogućavaju veoma brz prenos podataka između satelita i korisničkih terminala.
Da bi obezbedio brzu i pouzdanu vezu, Starlink koristi napredne algoritme rutiranja poput dinamičkog izbora putanje, balansiranja opterećenja i adaptivnog kodiranja i modulacije, koji automatski usmeravaju saobraćaj najefikasnijim putem. Sistem prati zagušenje mreže, kvalitet signala, raspoloživ propusni opseg i prilagođava brzine prenosa podataka po potrebi, kako bi svim korisnicima obezbedio optimalne performanse.
Najčitaniji tekstovi
Starlink je još uvek u procesu nastajanja, ali pruža internet usluge korisnicima u nekoliko zemalja sveta uključujući Sjedinjene Američke Države, Kanadu, Australiju, delove Južne Amerike i Evrope.
Brzine internet koje korisnici mogu da ostvare variraju u zavisnosti od brojnih faktora kao što su broj korisnika u određenoj oblasti u kojoj se usluga pruža, vremenskih uslova na Zemlji, lokacije korisničkog primopredajnika. Sistem je sposoban da obezbedi brzine do 150 megabita po sekuni, sa prosečnom brzinom oko 50 Mbps.
Vremensko kašnjenje kod Starlinka je mnogo manje nego kod tradicionalnih satelitskih veza, ali je veće nego kod tradicionalnih zemaljskih sistema poput optičkih i kablovskih, ne računajući mobilni internet i 4G povezivanje. SpaceX je naveo da je Starlinkova latencija od 20 do 40 milisekundi.
Najčitaniji tekstovi
Starlink sateliti su relativno mali, sa masom od oko 260 kilograma. Pravougaonog su oblika, dimenzija 110x70x70 centimetara i opremljeni su solarnim panelima koji napajaju satelit strujom. Svaki satelit ima reflektujuću površinu na dnu što smanjuje njegovu vidljivost sa Zemlje. Takođe, sateliti imaju i napredne pogonske sisteme koji im omogućavaju da se kreću u orbiti i prilagode svoju poziciju po potrebi.
Prvi Starlink satelit lansiran je u februaru 2018. godine kao deo misije Tintin A i B. Ova dva prototipa satelita su dizajnirana da testiraju osnovu funkcionalnost sistema uključujući i sposobnost satelita da komuniciraju sa zemaljskim stanicama, kao i međusobno.
Od tada SpaceX lansirao je preko 1600 Starlink satelita u orbitu kao deo svojih napora da izgrade globalnu internet mrežu. Krajem 2020. godine kompanija je počela da nudi korisnicima usluge u okviru beta programa. Od tada SpaceX je nastavio da lansira nove satelite.
Najčitaniji tekstovi
Cena Starlink servisa varira u zavisnosti od zemlje do zemlje, tako na primer u Hrvatskoj košta 50€ mesečno uz 450€ za neophodne uređaje ili SAD-u 120$ mesečno i 599$ za opremu.
Starlink će tokom 2023. godine postati dostupan u Srbiji, s tim da je već moguće rezervisati uslugu i uređaj po ceni od 9$.
