×

Sviđa Vam se tekst?

Ukoliko želite da budete u toku sa aktuelnostima vezanim za telekomunikacione usluge u Srbiji — popusti, posebne promocije, recenzije mobilnih uređaja, savet i trikovi — možete da nas zapratite na društvenim mrežama: Facebook stranica · Twitter nalog

Primenjuju se odredbe Politike privatnosti TeleSrbija kao i Facebook Privacy Policy i Twitter Privacy Policy

Ovaj tekst predstavlja lično mišljenje autora.

U prethodnih mesec dana smo više puta pisali o razvoju situacije United Grupe i njihovog domaćeg ogranka SBB protiv Telekoma Srbija, države, Telenora, a od skora i protiv RTS-a.

Nakon što je SBB optužio Telekom da napada slobodu medija u Srbiji, saradnjom sa Telenorom u vidu iznajmljivanja optičke mreže, United Grupa je podnela arbitražni zahtev protiv države Srbije Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova (ICSID) u Vašingtonu.

Dok se ovo dešavalo, United Media je kupila dnevni list i online portal „Danas” i istovremeno je United Grupa preuzela Grčkog operatora Forthnet, a podsećamo da je prošle godine United Grupa preuzela Bugarskog operatora Vivacom.

Za svo ovo vreme nije bilo komentara sa strane Telekoma Srbija, nakon inicijalne reakcije na procureli Telekomov Ugovor o ustupanju Bitstream pristupa Telenoru.

United Grupa je takođe upozorila Telenor da ignoriše realnost zarad sopstvenih interesa, u jednom šokantnom prikazu nepoštovanja dobrih poslovnih običaja.

SBB nastavlja da koristi proverenu strategiju sabotiranja konkurencije na našem tržištu, dok poseduje monopol nad Internet infrastrukturom sa brzinom većom od 20 Mbps, koristeći se pokušajima politizacije jedne uobičajene situacije koja se na svetskom tržištu odvija konstantno, dok paradoksalno vrši iste stvari na Bugarskom i Grčkom tržištu, i proizvodi priče, bez ikakvih dokaza, o Telenoru, stranoj kompaniji koja je u vlasništvu Češkog investicionog fonda „PPF”, koji United Grupa naziva „tajkunskim”, i objašnjava kako se „Telenor pravi ‘naivnim i nevinim’” dok „ne odustaje od antikonkurentskih ciljeva koji za posledicu mogu imati gušenje slobodnih medija i progon SBB kompanije”.

Ovakvo ponašanje smo do sada mogli samo da vidimo u sukobima političara preko tabloida, i šokantno je da se ovakva žuč proširila po liberalizovanom tržištu telekomunikacija.

Nejasno je po čemu United Grupa, čiji je vlasnik investicioni fond „BC Partners”, smatra da je „PPF” „tajkunski”, a da „BC Partner” nije „tajkunski”, i kako objašnjava to što kupuje medije u Srbiji dok istovremeno navodi da je Telekom ugrozio slobodu medija u Srbiji time što je kupio Kurir.

Nejasno je i to po čemu je SBB ugrožen i pred nestanak, kada je kompanija profitabilna, uz izuzetno niske troškove održavanja infrastrukture, dok se njihov vlasnik United Grupa širi u Bugarskoj i Grčkoj, a već ima vodeću poziciju na tržištu Slovenije, Crne Gore, kao i Federacije BiH.

U svim dosadašnjim sukobima i optužbama, SBB i United Grupa vezuju koncept slobode medija za postojanje SBB-a kao telekomunikacionog operatora koji pruža usluge širokopojasnog pristupa Internetu, distribucije medijskih sadržaja i fiksne telefonije. Naravno, očigledno je da slobodan medij ne može biti usko vezan za nekog operatora, i isto tako nije jasno kako konkretno SBB može da bude uništen ako nema monopol nad celim tržištem.

Podsećamo, SBB u ponudi ima Total TV uslugu koja omogućava svakom korisniku da gleda sve kanale United Media, putem satelitske antene i STB risivera, kao i EON van mreže, koji omogućava korisnicima da gledaju United Media kanale kod bilo kog provajdera.

Isto tako, United Media može da licencira svoje kanale drugim operatorima, za šta je Telenor izrazio interesovanje više puta, a što se upravo realizuje sa operatorom Orion telekom, koji u svojoj ponudi ima i N1 TV kanal.

Ovim postupcima jedna velika kompanija kao što je SBB pokazuje neverovatno predatorsko ponašanje, vezuje nespojive teme (sloboda medija i monopol na tržištu Interneta velike brzine), pritom koristeći se fabrikacijama, tvrdnjama koje nisu dokazane, manipulisanim podacima i raznim argumentima zasnovanim na pogrešnoj reprezentaciji podataka.

Posebno štetno za tržište je što SBB širi svoje napade ka Telenoru, i aktivno uvezuje Telenor sa Telekomom, i ako je jasno da su u pitanju dve potpuno odvojene kompanije koje su štaviše žestoka konkurencija jedna drugoj na tržištu mobilne telefonije.

Isto tako, SBB je do skoro bio u dogovorima da kupi Telenor i da postane provajder mobilne telefonije sa postojećom infrastrukturom i bazom korisnika Telenora, ali su se ti dogovori raspali iz nepoznatih razloga koje SBB nije izneo u javnost.

Bez želje da ovo bude tekst koji brani Telekom, jer je svima koji me poznaju vrlo jasno da sam u potpunosti nezavistan kada su u pitanju pohvale i kritike, i da ne favorizujem nijednog operatora već isključivo ono što je dobro po tržište, ja moram da ukažem da je ponašanje SBB-a suprotno dobroj poslovnoj praksi, da je maliciozno, kao i da je potpuno očigledan pokušaj održavanja monopola na štetu tržišta.

Monopol koji spominjem je kod Internetu velike brzine. Najmanji paket koji SBB nudi na celoj svojoj infrastrukturi je 50 Mbps, a na digitalizovanoj mreži 75 Mbps. Najveći paket koji nude je 300 Mbps, a na digitalizovanoj mreži 1000 Mbps.

Najveći paket koji Telekom nudi na bakarnoj mreži koja pokriva oko 95% korisnika Telekoma, je 100 Mbps, a paket koji koristi više od 70% korisnika je 50 Mbps ili manje. Najmanji paket koji Telekom nudi je 6 Mbps, odnosno granica na kojoj ADSL2+ može da radi, jer većina korisnika ima pristup infrastrukturi izuzetno lošeg stanja.

Ovo spominjem zato što SBB često voli da ukaže da Telekom ima monopol na tržištu, i onda prikazuje grafikone sa brzinama ponude optičkih paketa. Međutim, realnost je da većina korisnika Telekoma ima brzine do 20 Mbps, i da im nije dostupan drugi operator kao alternativa (dakle ni SBB), osim bežičnih rešenja kao što su Vip i Telenor 4G „Kućni net”.

Telekom se do sada ponašao predatorski u pogledu sporne kupovine medija, međutim, to nema nikakve veze sa Telekomovim poslovanjem na tržištu Interneta — koje je, blago rečeno, sramotno degradirano, nakon više godina ponižavanja Telekoma i potpune apatije upravnog odbora.

Telekom Srbija, kao državna firma, odnosno akcionarsko društvo čiji je većinski vlasnik sa kontrolišućim udelom Vlada Republike Srbije, mora da ima kvalitetnu mrežu koju može da pruži stanovnicima Srbije, bez obzira na to šta rade drugi, strani, operatori.

Tržište telekomunikacija u Srbiji je liberalizovano, i Telekom je prisiljen da omogući iznajmljivanje svoje bakarne infrastrukture drugim operatorima kroz xDSL Bitstream pristup.

U ovakvoj situaciji, ne vidim mogućnost da SBB komentariše saradnju Telenora i Telekoma u kontekstu gušenja slobode medija, već isključivo u stvarnom kontekstu - uvođenje konkurencije koje će oslabiti monopol SBB-a kod širokopojasnog pristupa Internetu i naravno distribucije medijskih sadržaja. Ovo slabljenje monopola će poboljšati pregovaračku poziciju korisnika i pružiti bolji kvalitet usluga i raznovrsnije sadržaje.

SBB na ovakvo ponašanje može da reaguje na dva načina, od kojih je samo jedan ispravan i vodi ka stvarnom napretku tržišta.

SBB može da ulaže novac u infrastrukturu, da završi digitalizaciju cele mreže i da uvede DOCSIS 3.1, a da paralelno sa tim krene da širi optičku infrastrukturu i da korisnicima pruža gigabitne brzine po niskoj ceni.

SBB isto tako može da ne radi ništa na polju usluge, već da kupuje medije i da vodi PR kampanju protiv konkurencije, kako bi sprečio promene na tržištu i održao status quo i svoj monopol.

Izgleda da je SBB odabrao drugu opciju, ali im to neće uspeti, kao što nije uspelo ni Američkom Comcast-u, i brojnim drugim operatorima (npr. Virgin Media u Ujedinjenom Kraljevstvu).

Superiornost ponude TV kanala i uopšteno usluge televizije može da održi degradiranu i prevaziđenu koaksijalnu infrastrukturu i to na DOCSIS 3.0 standardu još samo malo, a nakon toga će se SBB naći u ogromnom problemu — jer se televizija kao centralna usluga smanjuje kako sve više korisnika počinje da koristi striming servise.

Podsećam da je SBB godinama odbijao da digitalizuje Beograd, i da je ponudio GIGA dodatak i brzinu 500/50 Mbps tek nakon što je Telekom osnovao Supernovu kupovinom desetak manjih kablovskih operatora, i uvođenjem Supernova optičke mreže na veliki broj lokacija, koja nude gigabitne brzine, kao i naravno širenjem sopstvene optičke mreže. Do februara 2020. godine, SBB je digitalizovao samo Novi Sad i Suboticu, a svuda je nudi brzine do 300/15 Mbps, koje nije menjao 5 godina.

Ovim je jasno da je konkurencija put do unapređenja tržišta, jer je nakon tog poteza SBB-a, Supernova povećala najveću brzinu koju nudi sa 120/15 Mbps na 350/20 Mbps, i prešla na DOCSIS 3.0 16x4 modeme.

Toksični nastup SBB-a i pokušaj sabotiranja tržišta neće uspeti, jer je tržište jače od bilo kog pojedinačnog entiteta, i samim tim će se SBB prirodno naći u vrlo nezgodnoj poziciji kada tehnologija bude prevaziđena a političke igrice i čeprkanje sa drugim kompanija ne uspe.

Naravno, ne isključujem ni mogućnost da će sud presuditi u korist Telenora u tužbi protiv United Grupe, i time postaviti presedan o slobodi tržišta i slobodi medija, koji će se negativno odraziti na SBB-ov „plan za dominaciju” na tržištu.

Autor Milan Kragujević

Milan je programer, entuzijasta za nove tehnologije, telekomunikacije i tržište, računarski softver i razvoj mreža. Osim na portalu TeleSrbija, piše na svom blogu, a i na Tviteru.


VAŽNO! Mišljenja iznesena u tekstu ne moraju nužno predstavljati mišljenja TeleSrbija, urednika i/ili povezanih entiteta. Nijedna informacija koju pruža TeleSrbija ne može se smatrati pravnim savetom, savetom za investicije, zvaničnim saopštenjem ili tumačenjem, niti se treba koristiti u svrhe donošenja odluka. I ako težimo ka tome da detaljno istražimo celokupnu materiju i objektivno predstavimo sve činjenice, informacije na portalu pružamo bez ikakve garancije, uključujući i implicitne garancije, do mere dopuštene zakonom. Osim ukoliko nije drugačije naznačeno, ovaj tekst nije sponzorisan niti odobren od strane bilo koje kompanije, niti TeleSrbija tvrdi asocijaciju sa bilo kojim entitetom spomenutim u tekstu. Svi logotipi, grafički elementi, zaštitni žigovi, itd., su upotrebljeni u svrhe koje su dopuštene Zakonom. Za detaljne informacije o Vašim pravima, vrsti sadržaja kao i njegovoj svrsi, izjavi o odricanju od svih odgovornosti od strane TeleSrbija, i ostale informacije, posetite stranicu Pravne napomene.

Napišite komentar