×

Sviđa Vam se tekst?

Ukoliko želite da budete u toku sa aktuelnostima vezanim za telekomunikacione usluge u Srbiji — popusti, posebne promocije, recenzije mobilnih uređaja, savet i trikovi — možete da nas zapratite na društvenim mrežama: Facebook stranica · Twitter nalog

Primenjuju se odredbe Politike privatnosti TeleSrbija kao i Facebook Privacy Policy i Twitter Privacy Policy

Ovaj tekst predstavlja lično mišljenje autora.

Ponovo se bavimo jednom vrlo nevažnom a istovremeno izuzetno važnom temom - SBB i Telekom Srbija.

Konkretno, želim da zajedno pregledamo dešavanja u prethodna dva meseca sa obe strane, i da ustanovimo aktuelno stanje i dalje korake u interesu tržišta.

Pakao, ali koaksijalni?

Malo je ljudi koji me poznaju a da nisu čuli da izgovaram čuvenu frazu „raspala koaksijala”. Moja „mržnja” prema koaksijalnim (KDS) mrežama ne potiče od trauma iz detinjstva, ili nesretnih susreta u mračnim ulicama sa bandom „koaksijalaša” 😆 Ja sam, prosto i jednostavno, svestan prednosti next-gen-access infrastrukture koja se zasnima na optičkim vlaknima, i smatram da je dalje širenje i izgradnja novih mreža koje se zasnivaju na koaksijalnim kablovima i DOCSIS internetu vrlo kratkovid potez, i vrsta „medveđe usluge”.

Prvenstveno, koaksijalne mreže su inferiorne zbog same činjenice da je u pitanju direktna električna veza svih uređaja na mreži kroz jednu deljenu okosnicu.

Žargonski, ja to često opisujem kako se „svi koaksijalni kablovi slivaju u jedan”.

Ovo je donekle tačno, jer su koaksijalne mreže, zbog same prirode broadcast TV saobraćaja, izrađene tako da identičan signal dolazi do svakog člana u mreži i sav signal u povratnom smeru ide do jednog sabirnog mesta.

Međutim, istovremeno moram napomenuti da je potreba za većim brzinama dovela do toga da se količina bakra u mreži smanjuje, i da se sve veći broj fiber nodova (uređaji koji dvosmerno konvertuju signal sa optičkog vlakna na koaksijalni kabl) postavlja sve bliže krajnjem korisniku. Ovo obezbeđuje deljenje korisnika na sve veći broj koaksijalnih segmenata sa sve manje korisnika na nekom segmentu, što pruža veći kvalitet signala i veći propusni opseg.

Svakako, sva ta oprema, svi ti uređaji (koji troše popriličnu količinu električne energije, glomazni su i specifični) su potpuno beskorisni kod prelaska na pasivnu optičku mrežu (PON).

Pasivne optičke mreže koriste isključivo pasivne komponente i dele vlakna na određeni broj pretplatnika. Zbog prirode tehnologije, odnosno usled korišćenja lasera i stakla - dielektrika, vlakna su potpuno otporna na radiofrekvencijske smetnje od drugih uređaja i drugih korisnika. Istovremeno, optičko vlakno ima drastično veći propusni opseg u poređenju sa koaksijalnim kablom, usled čega je trivijalno dodati dodatni kapacitet na postojeću mrežu.

Okej, razumemo te Milane, kakve to veze ima sa SBB-om?

Razlog zašto pišem ovaj tekst je vrlo jednostavan - SBB odbija da prizna superiornost optičkih mreža i nastavlja da reklamira svoju „raspalu koaksijalu” kao next-gen-access mrežu kada ona to jednostavno nije, uz obmanjujuće slogane o „GIGA mreži” i „GIGA dodacima”, dezinformacije o tome kako je „kvalitet SBB koaksijalne mreže isti kao i kod optičkih mreža”, i slično.

Pre svega, dovoljno je reći da je tehnički neizvodljivo da SBB pruži 100 Mbps upload korisnicima. „GIGA dodatak”, koji reklamiraju (koji inače košta, sabrano sa EON Premium paketom, oko 12 000 dinara mesečno), samo povećava download brzinu na „približno” 1000 Mbps, dok upload ostaje 50 Mbps.

Poređenja radi, Orion telekom u okviru svoje GIGANT ponude nudi pakete brzine 10000/2000 Mbps (tj. 10/2 Gbps, da, dobro ste pročitali!) po ceni od 12 000 dinara mesečno, ili 1000/200 Mbps za 1750 dinara mesečno. Ovakve brzine su tehnički neizvodljive za SBB na koaksijalnoj mreži, i njihova kontinuirana promocija koaksijalne mreže kao „spejs-ejdž” tehnologije je prosto odvratna.

Dodatna uvreda zdravom razumu je i to što SBB aktivno širi koaksijalnu mrežu na nove lokacije, i odbija da zamisli da implementira optičku mrežu. Štaviše, SBB je toliko zaostao u svom pristupu, da im je i dalje većina teritorije pokrivena i sa analognim signalom, usled čega su dostupne brzine do 300/15 Mbps, a korisnici imaju katastrofalne probleme sa stabilnošću Interneta usled smetnji na koaksijalnoj mreži.

Lična vendetta protiv SBB-a?

Želim da napomenem da ja nemam nikakvu ličnu vendettu protiv SBB-a, već da se - kao i uvek - interesujem za dobrobit tržišta. U ovom konkretnom slučaju, SBB je jedini operator na tržištu koji je ekskluzivno ostao na zastareloj bakarnoj last-mile infrastrukturi, i pritom namerava da nastavi sa korišćenjem i daljim širenjem infrastrukture koja koristi zastarele tehnologije.

Poređenja radi, Supernova nove lokacije povezuje isključivo optičkom mrežom (GPON) i aktivno radi na prebacivanju postojećih lokacija na GPON. Telekom Srbija (mts) intenzivno širi optičku mrežu (doduše, takođe i potpuno ignoriše postojanje bakarne infrastrukture, na štetu korisnika koji nemaju usluge za GPON).

Orion Telekom, i ako nikada nije posedovao bakarnu infrastrukturu (već se bavio preprodajom ADSL i VDSL servisa preko Telekomove bakarne telefonske infrastrukture i posedovao bežičnu infrastrukturu u vidu 5GHz WISP antena), intenzivno radi na širenju GPON mreže i napravio je najveći iskorak na tržištu Interneta u maloprodaji uvođenjem GIGANT paketa korišćenjem NG-PON2 tehnologije.

Istovremeno, manji operatori, kao što su NetNet, ST-Cable, KladovoNet, itd., aktivno stavljaju akcenat na GPON mrežu i povećavaju pokrivenost iz meseca u mesec, i ako je oprema za koaksijalni pristup mnogo jeftinija.

Svetlo na kraju tunela, a nije voz!

U prethodnom tekstu u martu 2021. sam predstavio prekretnicu u poslovanju SBB-a (i drugih tradicionalnih kablovskih operatora sa koaksijalnom pristupnom mrežom):

SBB može da ulaže novac u infrastrukturu, da završi digitalizaciju cele mreže i da uvede DOCSIS 3.1, a da paralelno sa tim krene da širi optičku infrastrukturu i da korisnicima pruža gigabitne brzine po niskoj ceni.

SBB isto tako može da ne radi ništa na polju usluge, već da kupuje medije i da vodi PR kampanju protiv konkurencije, kako bi sprečio promene na tržištu i održao status quo i svoj monopol.

U tekstu sam napisao „Izgleda da je SBB odabrao drugu opciju, ali im to neće uspeti”.

Međutim, već sledećeg meseca, SBB je „okrenuo novi list”, i krenuo da se bavi mojom prvom zamerkom - digitalizacija cele mreže.

SBB je nakon Zrenjanina, u aprilu digitalizovao i Sombor, a u maju Užice, Kruševac i Leskovac.

Naravno, i ako je ovo veliki napredak kada posmatramo ponašanje SBB-a prethodnih godina, ovo nije ni blizu dovoljno, jer imaju još 16 teritorija (Arilje, Bor, Čačak, Ivanjica, Kikinda, Knjaževac, Kraljevo, Majdanpek, Novi Pazar, Pirot, Požarevac i Kostolac, Šabac, Trstenik i Vrnjačka Banja, Valjevo, Vrbas i Kula, Vršac) koje moraju da digitalizuju, a koje su u različim stanjima objektivnog raspada infrastrukture.

Ipak, ukoliko SBB nastavi da se bavi minimumom minimuma, a u ovom slučaju to je digitalizacija cele mreže i prelazak na DOCSIS 3.1, bez razvoja GPON mreže, „proročanstvo” će se ispuniti.

Na temu druge mogućnosti iz citata, konkretno „negativna i neosnovana PR kampanja protiv konkurencije” (codeword - državni Telekom), dolazimo do drugog dela teksta…

KREČENJE ZGRADA?!

Da, dobro ste pročitali, a možda ste već upućeni - Telekom Srbija je upravniku jedne zgrade ponudio uslugu krečenja celokupne zgrade gratis, ukoliko omoguće postavljanje infrastrukture za Telekomovu optičku mrežu.

Zvuči smešno, ali ne iz razloga „rupe bez dna u kojoj se nalazi očajni Telekom” ili „smešnih pokušaja da privuku korisnike”, već zbog činjenice da korisnici, koji konstantno bivaju bombardovani PR kampanjom SBB-a, smatraju da je postojanje više operatora nešto loše, i da je to nekakvo „zlo” - pa iz tog razloga, umesto da srećni dočekaju Telekom, koji će doneti raznovrsnost u ponudi usluga Interneta u toj zgradi, a pretplatnike staviti u bolju ugovaračku poziciju - čime će se situacija na tržištu pobojšati u korist korisnika, a cene ići „na dole” - oni izbacuju Telekom (i druge operatore) sa figurativnim „bakljama i vilama”, što primorava Telekom da im nudi gratis „usluge krečenja zgrade”, kako bi zadovoljio glasnu manjinu, i korisnicima omogućio pravo izbora.

„Za korisnike, na prvi pogled – ništa. Niko ih ne obavezuje da koriste kablovsku televiziju, fiksnu telefoniju ili internet. Ipak, za kompanije poput SBB, koje pokušavaju da prežive zloupotrebu državnih resursa „Telekoma“ […], ovakav način osvajanja tržišta očigledno je opstruktivan. ” - Nova S

Još smešniji su izgovori SBB-ovog tabloida , gde se navodi da „kompanije poput SBB […] pokušavaju da prežive zloupotrebu državnih resursa ‘Telekoma’”, prvenstveno jer je United Grupa ostvarila rast od 5% u 2020. godini (prikazan Q1 2020) u odnosu na 2019. godinu, bilo na nivou Grupe ili konkretno u slučaju SBB-a. Ovo dokazuje da je kompanija daleko od stanja „preživljavanja”, jer je telco sektor inače famozno vrlo okrutno tržište na kojem je jako teško postići „pozitivnu nulu” zbog ogromnih troškova ulaska na tržište (posebno kada postoje ustaljeni konkurenti) i troškova održavanja infrastrukture.

United Group Investor Relations - Q1 2020 YoY growth table
Foto: United Group B.V. Amsterdam

(Izvor: United Group Investor Relations - Q1 2020 High Yield Report; u koji je TeleSrbija imao uvid)

Dodatno, na temu SBB-a, IR (odnos sa investitorima, Investor Relations) tim United Grupe je imao sledeće da kaže:

„Blended cable ARPU for SBB Serbia in Q1 2020 amounted to €20.4. The 4.6% year-on-year increase was primarily a result of the continued positive impact of subscribers upgrading to multi-play packages […]” - United Group Investor Relations

Prevedeno na srpski, „Objedinjeni kablovski ARPU (prosečna zarada po korisniku) za SBB Srbija u Q1 2020 (prvi finansijski kvaral 2020) iznosio je 20.4 miliona evra. Povećanje od 4.6% u odnosu na prethodnu godinu je primarno rezultat kontinuiranog pozitivnog uticaja koje ima pretplaćivanje korisnika na veće pakete kao i pakete sa više usluga”.

U navednom se jasno vidi da je dramaturgija na domaćoj sceni upravo to - dramaturgija. SBB kao kompanija je daleko od ugroženosti, i posluje sa finansijskim rastom od prvog dana, a svakako predstavlja ustaljenog konkuretna na tržištu koji poseduje već izgrađenu infrastrukturu dve decenije, i uz niske troškove održavanja može da profitira mnogo više nego bilo koji drugi operator koji mora da izgrađuje optičku pristupnu mrežu (kao što radi, između ostalog, i Telekom Srbija).

Dodatno, u prezentaciji za investitore, United Grupa prikazuje uspešno poslovanje i rast od 14% u toku prve polovine finansijske 2020 godine. na nivou grupe, u poređenju sa prethodnom godinom, i deluje poprilično sigurna u dalje poslovanje daleko iznad „pozitivne nule” na nivou svih operatora, kao i SBB-a u Srbiji.

United Group Investor Relations - Revenue for H1 2020
Foto: United Group B.V. Amsterdam

(Izvor: United Group Investor Relations - H1 2020 Financial Results Presentation; u koju je TeleSrbija imao uvid)

Dosta više bre sa finansijama!

Žao mi je što sam smorio verovatno 90% čitaoca ovog teksta, ali sam želeo da temeljno prikažem situaciju onakvom kakva jeste.

Problematičnost ovog pristupa kompanije SBB se ogleda u tome što će cene nastaviti da rastu, jer je to nešto što cene rade — rastu. Međutim, kvalitet usluge, i same specifikacije, na zastareloj koaksijalnoj mreži ne mogu da budu poboljšani, što samim time znači da će korisnici na SBB-u ostati da koriste inferiorniju uslugu, uz sve veće cene.

Pritom, ti korisnici neće imati mogućnost izbora, za koju svi treba da se borimo, jer se svaki operator aktivno zalaže za ostvarivanje potpunog monopola, najčešće kroz nečasne metode kao što je sabotaža konkurencije.

U svim dosadašnjim optužbama, SBB ni u jednom trenutku nije izneo konkretne dokaze o tome kako ih Telekom ugrožava, osim onog čuvenog procurelog ugovora o uništenju SBB-a udruživanjem Telekoma i Telenora, koji su paradirali po svojim medijima dva i po meseca. Sama činjenica da kada imaju neki „slastan podatak” isti paradiraju mesecima, a sada ne iznose ništa u javnost, niti podnose tužbe protiv Telekoma za nepoštenu poslovnu praksu i nelojalnu konkurenciju, ukazuje na to da je u pitanju čist pokušaj manipulacije javnim mišljenjem o ulasku Telenora na tržište telekomunikacija, i naravno širenju Telekomove optičke mreže.

Okej, a poenta je?

Poenta, moji čitaoci, je da je konkurencija uvek dobra po korisnike, i da treba da prestanete da dajete ljudske osobine kompanijama, bilo domaćim ili stranim, već da ih posmatrate kao ono što jesu - mašine za zaradu novca, koje se na svaki način bore da vas iscede za svaku paru a daju vam minimum minimuma.

Liberalizovano tržište komunikacija sa velikim brojem operatora koji koriste next-gen-access tehnologije može samo da donese bolje uslove za korisnike i prosperitet lokalne IT industrije uz bržu digitalizaciju okruženja i tehničko opismenjivanje stanovništva.

Imajte na umu da će, bez obzira na sve, korisnik uvek biti na gubitku, ukoliko se ne bori za svoja prava, za raznovrsnost na tržištu, za niže cene i bolju ponudu.

Autor Milan Kragujević

Milan je programer, entuzijasta za nove tehnologije, telekomunikacije i tržište, računarski softver i razvoj mreža. Osim na portalu TeleSrbija, piše na svom blogu, a i na Tviteru.


VAŽNO! Mišljenja iznesena u tekstu ne moraju nužno predstavljati mišljenja TeleSrbija, urednika i/ili povezanih entiteta. Nijedna informacija koju pruža TeleSrbija ne može se smatrati pravnim savetom, savetom za investicije, zvaničnim saopštenjem ili tumačenjem, niti se treba koristiti u svrhe donošenja odluka. I ako težimo ka tome da detaljno istražimo celokupnu materiju i objektivno predstavimo sve činjenice, informacije na portalu pružamo bez ikakve garancije, uključujući i implicitne garancije, do mere dopuštene zakonom. Osim ukoliko nije drugačije naznačeno, ovaj tekst nije sponzorisan niti odobren od strane bilo koje kompanije, niti TeleSrbija tvrdi asocijaciju sa bilo kojim entitetom spomenutim u tekstu. Svi logotipi, grafički elementi, zaštitni žigovi, itd., su upotrebljeni u svrhe koje su dopuštene Zakonom. Za detaljne informacije o Vašim pravima, vrsti sadržaja kao i njegovoj svrsi, izjavi o odricanju od svih odgovornosti od strane TeleSrbija, i ostale informacije, posetite stranicu Pravne napomene.

1 komentar/a

  1. Saša
    Odličan, analitički tekst. Sve napisano u vezi SBB-a je tačno. Brzina interneta koju reklamiraju je višestruko sporija a stabilnost wi-fi konekcije je tek upitna. Kao vrhunac moga nezadovoljstva sa dotičnim operaterom je jednostrano poskupljenje tarifnog paketa za 100 dinara svima koji ne plaćaju račune putem elektronske uplate. To je diskriminacija svih nas potrošača koji redovno plaćamo račune putem gotovinske uplate. Sve ovo me navodi da što skorije raskinem ugovor i pređem kod nekog korektnijeg operatera. Srdačan pozdrav

Napišite komentar